Mrak. Hladno. Mokro. Blatnjavo.

Ponori. Jame. Propasti. Šišmiši što piju krv. Skriveno blago. Drekavci. Aždaje. Naći ćemo puno pojmova koji nas asociraju na speleološke objekte. A šta su to zapravo speleološki objekti?

Kolokvijalno ih nazivamo pećinama i jamama, a naučno ih možemo objasniti kao prirodne šupljine u Zemljinoj kori koje su nastale kao rezultat specifičnih geoloških i geomorfoloških procesa, pre svega u karstnim (kraškim) sredinama. Speleološki objekti su oduvek bili predmet interesovanja čoveka: kao stanište u kojem je čovek živeo i obavljao svoje životne poslove, ali i kao intriga – gde ih je čovek istraživao sa različitih aspekata. Sa naučnog aspekta, speleološke objekte izučava speleologija (ne, to nije nauka o spelovanju!), nauka koja kombinuje znanja geologije, hidrogeologije, geografije, geomorfologije, hemije, biologije, arheologije i dr., sa ciljem da istraži svojstva speleoloških objekata i da da objašnjenje o nastanku, morfologiji, razvoju i značaju istog. Edvard Alfred Martel je zaslužan za uspostavljanje speleologije kao nauke, dok je naš čuveni geograf i akademik Jovan Cvijić kao osnivač karstologije (nauke o karstu-krasu i tipičnom reljefu čiji su speleološki objekti neizostavni deo!) dao nemerljiv doprinos izučavanju speleoloških objekata kroz svoju teoriju o cirkulaciji vode kroz karst. Speleološki objekti se smatraju i najneistraženijim delovima naše planete pored okeana – verovatnoća da ćete biti tamo gde nikada ljudska noga nije kročila pre vas je između 99 i 100 %!

Speleološkim objektom smatramo svaku šupljinu dovoljno veliku da čovek može stati u nju. Da bi je izučio, čovek mora da bude osposobljen za savladavanje takve sredine koja se za čoveka smatra neprijateljskom. Samo istraživanje speleološkog objekta podrazumeva kretanje kroz složeni sistem horizontalnih i vertikalnih kanala koji zahtevaju i primenu tehničkog savladavanja stena korišćenjem speleoloških tehnika i specijalizovane opreme koji su proistekle iz alpinističkih tehnika. Tu dolazimo do jednog vrlo jedinstvenog spoja nauke i sporta koji nam je neophodan da bismo istražili te mračne, hladne, mokre, blatnjave sredine, da vidimo da li ti šišmiši piju krv, ima li tu kakvoga blaga, drekavaca, aždaja… Ko zna, možda će nam ta znanja biti u skorijoj budućnosti potrebna kako bismo istražili i pećine na Mesecu i Marsu kao potencijalna buduća staništa? Napomenućemo samo da su se članovi misija na Mars Evropske svemirske agencije već obučavali speleološkim tehnikama kod naših drugara u Sloveniji – tamo odakle je speleologija i krenula!